Jdi na obsah Jdi na menu
 


Zhosenska kultura i mitologija

Obrazek   Zhosenski narod nastao je pre nekoliko desetina hiljada godina. Sve što se zna o zhosenskoj kulturi i istoriji zna se iz njihovih priča i radova nekoliko istraživača koji su živeli sa Zhosenima. Te priče ne govore o tačnom vremenu nastajanja ovog naroda. Priče ovog naroda govore nam o periodu velikih poplava, metalnom dobu i otkriću metala, iz čega se može zaključiti da Zhosenski narod spada u grupu jako starih naroda.

    Zhoseni su, iako nomadski narod, uvek živeli u blizini svog prastaništa. Njihovo prastanište nalazi se ispod velikog brda zvanog Tori, u regiji umerene klime i listopadnih šuma, sve do velike reke Batuma i uz reke koje su nazivali Katwa,Vush, Da i Eves.  Ove reke su bogate ribom, tako da je prirodno da su se od najranijih dana hranili upravo njom. Međutim sudeći po crtežima na zidovima zna se da su se Zhoseni koristili i lovom da bi se prehranili. Najćešće su lovili velike životinje.

Artistic Didg     Zhosenski narod je po svojoj prirodi ksenofoban. Tokom istorije ovog naroda nikad nije došlo do nikakvog mešanja sa drugim narodima. Uvek su živeli sami na ovom području. Nedaleko od njih iza planine Vaga zivelo je pleme Narae. Ova dva naroda su znali da su razdvojeni jedni od drugih planinom, međutim nikad nije došlo do značajnijih kontakata između ova dva naroda.

     U mitologiji Zhosenskog naroda ne postoje bogovi. Zhoseni su verovali da im je Sunce otac, a Mesec majka. Slavili su život. Postoji veliki kult života i veselja. Odatle verovatno potiče zhosenska predanost muzici. Zhosenski vračevi su smatrali muziku vezom između naroda i velikog oca Sunca i majke Meseca. Takođe muzikom su prizivali duhove prirode i molili im se. Zhoseni su verovali da postoji praljuljaška, koja je odgovorna za stvaranje sveta i koju nosi orao u kljunu. Praljuljaška je identifikovana sa nebom.  Nastanak sveta opisan je na vrlo ordinaran nacin.

    ,,Orao je leteo sa Ljuljaškom u kljunu.Crtež 2 Tokom leta orao je prevrnuo ljuljašku i ona je zaplakala. Njene suze su se prosule nebom i tako su nastale zvezde. Orao je hteo da pokupi ljuljaškine suze, pa je počeo da jede zvezde. Jednu zvezdu nije mogao da svari, pa ju je izbacio i tako je nastala Zemlja i na njoj Zhosen. Kasnije su se Mesec i Sunce ljuljale na ljuljasci. Počeli su da se kikoću. Ljuljaška se prevrnula, a Mesec i Sunce su pali na zemlju, odbili se od nje i tako su se oni našli na Nebu.''

Obrazek    Orao kod Zhosena zauzima visoko mesto. On je sveta životinja, koja se često obraća vođama naroda kako svetovnim tako i duhovnim i daje im viđenje budućnosti i usmerava ih na pravi put. U svojim pesmama Zhoseni često pevaju o orlovima.

   Zhosenski narod se plašio zlog šumskog duha u liku velikog medveda po imenu Bumparo. Postoji priča u kojoj se pripoveda o jednom mladiću koji je pobedio Bumparo-ua koristeći svoj intelekt.

    Značajno doba u ZhosenskojObrazek istoriji predstavlja doba neposredno pre Velikih Voda. U to vreme je izbio veliki građanski rat u kome je poginuo veliki broj Zhosena. Mnogi su se samoproklamovali za gospodare, a od njih su najbitniji Tetukiv, Baraki i Mahog. Mahog je bio najmoćniji samoproklamovani gospodar. Baraki i Tetukiv su bili sinovi bivseg vladara (ukuntu). Kraj rata je usledio nakod velike bitke kod Zlatne palate u kojoj je poginuo Mahog i Tetukiv, a nakon bitke je Baraki postao gospodar ujedinjenog Zhosenskog naroda. Nakon nekoliko decenija Baraki je imao viđenje o velikim poplavama, Obrazekmeđutim veliki deo naroda mu nije verovao i ostao je u Donjem gradu, dok se on sa jednom grupom popeo na planinu Tori. Naišle su Velike Vode i uništile Donji grad. Baraki je na planini krenuo izgradnju Gornjeg grada, koju su nastavili njegovi sinovi. Nakog nekog vremena za Gornji grad je nastalo zlatno doba. Javljaju se i razni pravci u umetnosti. Međutim iz ovog vremena je sačuvano jako malo, jer je većina izgorela u pozaru koji je zahvatio Gornji grad i okolne šume. Nije dugo trajalo i Zhoseni su se oporavili od požara i nastavili da se razvijaju.

     O životu Zhosena zna se i iz radova nekoliko istraživača koji su deo života proveli u ovoj kulturi, proučavajući je. Poznate su slike Zhosenskog vrača, Kolibe gornjeg grada, crteži mnogih alatki, oruđa i instrumenata koji su zhoseni korisili u svakodnevnom životu. Takođe poznati su crteži sa objšnjenjem pojedinih znakova iz Zhosenskog pisma.